Arhiv tekstova

Kod Bunjevaca disnotor je svinjokolj, a kadgod su naši stari za to hasnirali rič da su svinje potukli, jel su onda ranjenika ubili toljagom, a dobrim kasnije su ji počeli klat nožom. Izraz »jesil potuko svinje« il »potuko sam svinje« zadržali su naši stari u divanu tu i tamo sve do prid II. svitski rat.

Kod Bunjevaca salašara je bio adet da su sami obavili disnotor, sami istopili mast i »nadili nadiv.« To su obavli u krugu obitelji i bliže rodbine, brez obzira koliko su ranjenika zaklali u velikom disnotoru.

 

SPREMANJE ZA DISNOTOR: Poklade su i vrime kad su salašari pravili velik disnotor, kad su odjedared zaklali sve ranjenike pridvičene za klanje u toj godini. Ovaj disnotor su pravili po zimi, najlakše se radi s mesom, a nema ni muva. Da taj velik poso urade u jednom danu, »u čisto«, roditelji su pozvali u goste udomljenu dicu, skupili su se toliko nji da na svakog ranjenika dotekne jedan beler i ženska koja će oprat i očistit criva, pomagat mu oko kuva-nja i nadivanja obare, kod topljenja masti i sl.

Veliki disnotor je dvostruke važnosti: odjedared su zaklali sve ranjenike da njim mast i slanina doteknu do adventskog malog disnotora, a nuz to je velik disnotor prilika da se okupi cila obitelj, da udomljena dica sa svojom dicom dođu pomoć da se taj velik poso uradi odjedared.

Za velik disnotor su se unaprid spremili i ošikarili su tavanska vrata na koja će mećat raspravljeno meso, naoštrili su nožove, sataru i sikiricu, oprali kotlove za mast i obaru, spremili kačice, i velike sude, načistili bilog i crnog luka, spremili ogriva i dosta rane i piće za josag. U većim obiteljima klali su po pet-šest pa i više ranjenika, da njim dotekne mrsa i za pogođenu če-ljad i za nadničare u većim poljskim poslovima.

 

DAN PRID DISNOTOR: Gosti su se za disnotor počeli kupit dan ranije oko podne il posli, zavisno ko je otkaleg došo. Kočijaš je isprego konje i svezo u košaru, sonca su uvukli pod naslam, gosti su raspremili bućur i s domaćom čeljadi su razminili ko šta ima novog, ko je koga pozdravio i koješta tom nalik. Do večere su pozvani došli, a dok reduše nisu spremile astal za večeru, vrime su proveli u ugodnom divanu.

Sićam se takog disnotora kod dide da nam je majka za večeru spremila frišku čorbu i pivčiji paprikaš - kako su kazali »Morala sam ji zaklat, jel su se tukli ko vaške.« Posli večere reduše su spremale kujnu, a muškarci se latili filkanja i kartanja duraka, a da njim bude ugodnije okripljivali su se ladnom kevedinkom. Kartali su se do duboko u noć, a ako se kojem muškarcu prispavalo očo je odspavat na slami u košari il volarici. Žene s malom dicom su spavale u sobi, žene s većom dicom su više drimale neg spavale. Nas veću dicu su poligali u krevet popriko.

 

DISNOTOR: Ujtru dobrim prija svanuća sva su čeljad na nogama, a muškarci su posli čašice rakije izvlačili i zaklali ranjenike jednog za drugim. Časkom su ji opalili slamom, posli opaljužali i latili se rasprav-ljanja. U tom su reduše spremile ručak: ispekle su žigarice i komadiće mesa s lukom, s mekanim kruvom i kiselim kupusom dobro se privatili. Za užnu su reduše spremile disnotorski paprikaš s krumpirom isičenim na skale, kaurmu kako su ga kadgod zvali. Najprija su navadili u zdile prvim komšijama, a onda se domaća čeljad latila užne, kaka se ide samo na disnotor. Posli podne je proteklo u nadivanju divenice, gužnjaka i kule-nova, a ženske se bakćale oko obare i nadivanja krvavica i čvarklina i topljenja masti. Radili su ko mravi, da bi do večere oko raspravljanja ranjenika sve bilo urađeno. Šta je za pušenje, obišeno je o vrljike pod odžakom, a šta je za prisolje to je usoljeno. Mast je razlivena u kačice. Jedni su muškarci zbrinili živinu, ženske spratile pilež, a u ugrijanoj peći se pekla krumpirača za večeru. U kujni su reduše zamutile fanke i ostavile da se kreću.

Po kadgodašnjem adetu fanke su pekli na disnotor, prelo, »Debo četvrtak«, jel se na pečenje fanaka potroši tušta masti, triba ji tušta napeć a i toliko čeljadi da ji pojidu, a nji je disnotoru bilo fajin.

Kad su već obavili sve poslove s nožom a i imali su dobru podlogu, beleri su sve češće se laćali čašice s razlađenim vinom, pa je s tim i raslo njevo raspoloženje. Večerali su krumpiraču, a kad su je metnili na astal beler je kazo »da vidimo šta smo to uradili«. Ilo njim je dobro palo, a još više kad su ga zalivali ladnom kevedinkom, za koju su ljudi davno iskusili da je »špricer najbolji kad se čaša drži masnim prstima i naslanja na masne usne.« Veče su proveli u divanu, a muškarci u filkanju il kartanju duraka.

 

Debo četvrtak: Ove godine »Debo četvrtak« pada 27. veljače, kad se po starovinskom adetu peku fanki i kako su kazali »triba ist devet put, da budeš debo«, triba se naist »do gege«, jel već drugi četvrtak pada u korizmi, kad se uzdržava od prikomirnog ila i posti. Kadgod su na »Debo četvrtak« pravili skupštine (privatna zabava).