Vala završili sigranjem i evo ji kod nas. Unilazu. Rdnila vrata od kapije da j žena izletila iz kuće na dvor. Pitu jesam kod kuće. Izlazim, oni trč do mene pa u glas: »Čiča Marne, možemo doć sutra da nam ope divanite kako j kadgod bilo? Zovte i čiča Jozu!«. Šta ću neg potvrdit. Isapim, vala će faš Joza ima kad. Tako i bilo. Dica posidala na klupčicu. Faš počinje. On uvik ima šta divanit: »Dico, oćete da vam divanimo od Drvene Marije?«. Dica isklištila: »Oćemo, oćemo, divante nam!«, uglas će. »Eeee ovako, vi cigurno niste čuli za pokojnog čiča Paju.« Dica uglas: »Nismo, nismo«. Nastavlja: »E vite njeg su zvali Drvena Marija. Na početku se ko i bisio a potli i ni. Čak su i njegove zbog njeg zvali da su od Drvene Marije. Ko ono kad kažu da su od Kloomparevi jel Svinjarevi. Kake god imo falinke al Paja bio ko Drvena Marija. »Šta j to? Šta j to? Kako j to čiča Joza?«, dica će. Faš nastavlja: »Za mlogo šta j bio ko Drvena Marija a ja ću sam štagod naspomenit. Eto ka j bio još dite niko ni tio da bude u njeve kasmo tirali fodbal. Pored njeg prolazila i lopta i fodbalaši. Više stojo i smeto neg što j trčo i pomago. Ka j ne daj Bože fodbal i došo do njeg on se od njeg odbio jer ga šutnio tako da j ošo svagdi sam ni di triba. Svima smeto, sve si mu moro kazat, gurnit ga di da trči. Ta ko Drvena Marija bio«. Ja nastavljam: »A kasmo se na Dunavu sigrali pataka njeg najlakše bilo uvatit. Zno plivat i ronit al vala i tu se ritko kad mako s mista. Njeg si mogo i žmuračke uvatit u vode. A kasu ga uvatili onda j cilo sigranje on druge vato«. Dica usmi pa viču: »Još, još!«. Ja nastavljam: »Kaj Paja Drvena Marija naraso pa se počo momčit, tu se tek ni pokazo. Bilo svatova i igranki al kaj taj unišo u kolo taj više stojo ko Drvena Marija jel išo u pogrešnu stranu. Časkom kolo zno pokvarit. A kase već tribo ženit na igranke ni se zno ni udvarat. Sidio ko Drvena Marija, ni gibicovat ni zno. I kaj našo kaku kaku pa ju zamoljio za igrat taj ju tako stisnio koda će ju iscidit. Stojo šnjom u mistu a vala bilo najviše za smi kad joj na noge još stoji a da i ne zna. A ona se otimlje. Došlo dotle da su divojke bižale od njeg. Oženio se na jedvite jade za Jelu i to priko snaš Jule. Bože dragi, i za Jelu su divanili da j ko Drvena Marija. Divanili da se ni tu ni pokazo. I tu kažu da j bio ko Drvena Marija, ko une pisme Klada«. Dica u smi. Nastavlja: »A za posov jedno vrime ni bio. U ataru kase išlo kopat dada je uvik moro it red nuz njeg. Zno se naslonjit na motiku i zadrimat jel stat pa zverat u nebo, gledat kobe kako letu. Kase slama utovarljivala zno j za tren oka zadrimat na vilama. Vazda smeto«. Dica ope usmi. Sad ja: »E kase oženio krenilo mu. Latio se politike. Unišo u politiku i gle vraga to mu baš pasovalo. U politike tribu taki što su ko Drvena Marija. Što mlogo ne pitu, još manje što študiru. I sve im jedno ko j na vlasti al sam da su oni u nje. I bome tamo mu se ovajdilo. Drvena Marija nakupovala zemlje, mašina, zaposlila dicu i šta sve ni«. Na kraju dica pitu: »Pa sade kako divanite izgleđe da j onda najbolje bit ko Drvena Marija?«. Šta kazat?