Arhiv tekstova Arhiv tekstova

Prela za dugo sićanje

Dobrim smo zakoracili u poklade; počele su na Bogojavljenje, na Tri kralja (6. sičnja) i biće do Čiste sride - Pepelnice, ove godine 5. ožujka. Poklade su vrime kad katolici iz vrimena mrsa prilaze u vrime posta. Po digdi poklade zovu još i mesopust.
Poklade su i poslidnja tri dana poklada: nedilja, ponediljak i utorak prid Čistu sridu.
Od davnina su poklade u tušta kršćanski krajova i vrime provoda kad kojekaka društva prave balove i druge zabave, a Bunjevci prela, med kojima je na velikom glasu Veliko prelo, prvi put priređeno na Marin 1879. godine. Poklade su i vrime zimski vinčanja, a bogate su i narodnim običajima.
Poklade su na glasu po karnevalima koje prave narodi Mediterana, med kojima je po raskoši, broju sudionika i gledača jedan od najpoznatiji karneval u Nici, al i njeg po svem nadmašuje u svitu daleko na najvećem glasu karneval u brazilskom Rio de Janeiru.
 
Salašari u pokladama: Onovrimeno su zimi salašari još u adventu zaklali jednog jel dva manja ranjenika da mrsa ne omali i da kako priliči otprave božićne svece. Po adetu su u ovo vrime zgađali da je što jača pa i ciča zima, pravili velik disnotor, kad su odjedared zaklali sve ranjenike ostavljene za klanje u toj godini. Disnotor je bila prilika da se šira obitelj nađe zajedno, da roditelji ugoste udomljenu dicu s njevom dicom, da njim pomognu uradit ovaj velik poso, a kad su se već našli zajedno, obavili su i obiteljsko prelo. Ti susreti su svima ostali u dugačkom, niki i u trajnom sićanju, jel su onda iz sebe istisli sve brige i nevolje i bar za kratko vrime bili u veselju brezbrižni.
Salašari su u pokladama poslovali u i oko salaša. Svakidašnje staranje o josagu, mrvljenje i krupljenje kuruza ranjenicima, mobom u privozu prodati ranjenika, posita hetijama su njim ispunili najvićim dilom ionako kratke dane. Čim je okopnilo, latili su se kresanja, a ako je vrime bilo mekše, onda i vađenja i na njevo misto sađenja dračova, po potribi i drugi drva.
Da je napolju bilo kako vrime salašari poslendanom nisu plandovali, uvik su našli šta će radit, subatom posli podne su radili samo nužne poslove oko josaga, sebe dotiravali, prisvlačili se i prali, a otpočivali nediljom i blagdanom, na Dan Gospodnji išli su u crkvu i gostili se.
Paori su u »zlatno vrime«, od prikritnice XIX. u XX. vik do II. svitskog rata, u ovom vrimenu prodavali ugojene ranjenike. Da se tim bave na veliko, jel prema veličini gazdaluka omogućili su njim gvozdeni putovi. Prvim je naša varoš 1879. godine povezana s mrižom gvozdeni putova Evrope, približena je velikim mistima di se trošilo dobrim više rane neg šta su je tamošnja čeljad mogla stvorit. U taka mista su i naši zemljoradnici odaleg slali žito i josag za klanje, najviše ranjenike i ugojene volove, utovarene na gencijama, saziđanim do početka XX. vika, tako da je i najdalji salaš od nji bio do pet - šest kilometeri. Kako su teretni vozovi sa živim josagom imali pridnost naspram drugi teretni vozova i zato je bilo moguće, na priliku, da ujtru ode utovarene ranjenike već uveče istovare - u Beču.
 
Pokladni običaji: Kadgod su se mladi zajedno provodili samo u za to pridviđenim prilikama, u godovima, a u pokladnim zimskom godovima prvo viđenje su imali na Tri kralja i malo posli na Marin kad su se skupili rad Velikog prela. U ovim godovima se tušta mladi zamomčilo i zadivojčilo, popunili su mista onima koji su se od lanjski poklada udomili.
Pridstoje nam dva važna dana: 2. veljače je Marin, kadgod važan god i dan kad su pravili Veliko prelo, a 3. veljače je sv. Blaž kad se virnici u crkvi na virskom obredu podrgljavaju, da na njegov zagovor budu zaštićeni od bolesti grla. Ovaj adet nam je uspomena na Blaža iz grada Sebasta u Armeniji, di je bio na velikom glasu ko likar, ličio je ljude i životinje, posli su ga izabrali za biskupa. Ko kršćanin je bio mučen i usmrćen u prvoj polovici IV. vika. Glavu mu ko relikviju čuvaju od 972. godine u Dubrovniku di je zaštitnik grada pod imenom sv. Vlaho. Grob mu je u Parizu.
Legenda veli da su mu, dok je bio u tamnici, doveli bolesnog derana kojem se zabola riblja košćura u grlo. Blaž je derana blagoslovom izličio. Od V. vika sv. Blaž je zaštitnik domaći životinja kod kršćana na Istoku, a na Zapadu ga od IX. vika časte likari i tkači ko svog zaštitnika. Zaštitnik je i kamenorezaca jel su ga probali usmrtit kamenom obišenim oko vrata. Zanimljivo je da i noćobdije Blaža drže za svog zaštitnika.
Na dan sv. Blaža blagosiva se pecivo, kadgod smo u crkvu rad tog nosili peretke i kifle. U našoj varoši je kod Madžara bio adet da se tog dana blagoslove jabuke i od nji daje ist onima koji nisu mogli doć u crkvu, a ima i takog da su jabuku isikli na skale i dali josagu.
Čeljadima Blaško, Blaž, Blaža, Blaškić, Blaženka i Blažica imendan njim unaprid čestitam.
 
(slidi nastavak o pokladama)
  • Kaleidoskop
  • Kaleidoskop
  • Hrvatsko Nacionalno Vijeće
  • Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata
  • RS APV Pokrainska Vlada
  • VRHRS
  • DUZHIRH
  • Hrvatska Matica Iseljenika
  • DigitalDay