Arhiv tekstova

Komu virovat

I tako mene zapale baka Janja i druge. Kad se bolje proštudiram, a štab i radio drugo p‘ ove sparine vrućine svako veče. Sam bi ćoreto u naj solnjak i čudio se čega svega ima u svitu. Evo, sidim na hoklice na sokaku i gledim baka Janja i druge žuru na klupčicu. Posidale, baka Janja se ni vala redovno ni namistila kad već strina Evča počinje, priotela joj rič: »Žene drage, Marne pripametno naše dite, jel vi vidite kako ova naša politika dobro iđe, sve vidi i zna, za sve se brine. Brine se da nam danaske, sutra jel već priksutra bude bolje. U svitu i kod bogati mal-mal pa štagod nema, a kod nas svega. Što bi rekli: unaprid sam tako gledi. A i s pravima smo se u kolo uvatili«. U poslidnje vrime baka Janju mal-mal pa vidim odviše bisnu. Ope skočila ko oparita, marama joj se odvezala, viče kako ova politika sam gledi da nadesi da njoj i onima što su nuz nju bude bolje, ako ni danaske onda već sutra. Sila, pružila ruke u nebo pa što b‘ rekli prodiči: »Jeste, jeste, danaske i sutra biće dobro a šta za godin, dvi tri... kad baš svi odu od kuće, kad nam ti što smo se s njima uvatili u kolo ne možu jel neće pomoć onda ćemo it prosit«. Baka Tonka baš uvik bude poslidnja u divanu, ko da čeka ko će šta reć skinila maramu pa ju ope prislagiva i namišća, pa će ko uvik, ko da j‘ štagod skrivila: »Dosta mi j‘ take politike, dok ju biramo kaže virujte biće ovako-onako, neće ništa falit, poskupit će malo sam ako mora. Svi pošteni i pošteno, a kad ju izbirnemo ne prispavamo kad ono evo nama daleko od od onog što j‘ divanito. Primundurito o-ho-hooo. A kad se situ onog što su obećavali, da onima što primu plate i penziju bućelari budu deblji, onda j‘ već odavno sve poskupilo o-ho-hoo«.  I baka Marica ne čeka, kreće divanit kako ona misli da smo mi odviše naivni, što bi rekli. Da kad slušamo tu našu politiku, ta ko da smo u crkve a politika divani s oltara. Da virujemo da j‘ ovako, onako. Pa što j‘ najgorje: uvik povirujemo. Kaže da su nas naši stari učili da triba bit pošten i u svoji deset prsti virovat, da će se oni brinit za nas, a sade nas priko svi sokoćala maltene ubeđivu da povirujemo u politiku pa će, ako ni danaske već sutra bit bolje, pa čak ni radit ne triba. A što j‘ najgorje, divani nam stalno da smo mi digod čak skoro pa najbolji na cilom svitu. E sa će baka Manda: »Pa od naše politike mogla bi divanit dan-noć. Jest-jest, oma bolje al komu. Nek mi kogod kaže kaka j‘ to politika ovo što ću sade kazat smislila: ta već je godinama više suša neg što nije, rodiva sme manje a mi ne znamo dovest vodu do atara a voda nam pored atara. Ta žene drage još gorje j‘ što su nam niki dan poslali da platimo za nikako odvodnjavanje. Pa koju vodu da odvedemo kad vode nema? I tako j‘ ta politika smislila da kogod zaradi za štagod što ni radio. Eto, lipa politika što na daleko gledi. Njoj oma, svake godine dobro a ataru će bit dobro kad Bog da«. I sad sam ja naštudiro šta kazat. Baka janja vidi da bi kazo štagod pa mi klimlje, a ja ću: »Eto, ja mislim da se mi možemo sam moljit, virovat sam u Božju volju, s dragim Bogem bit u kolu jer ova politika sam na sebe misli«. Kako sam reko, baka Janja skočila sa klupčice s ričma: »E, te ti riči imu mista, dite naše pripametno«.