Arhiv tekstova

Ne sluša jezik

Bać Iva se probudijo rano. Ni pravoga počelo ni svanjivat, pa se još ni tijo dignit, rano mu za kuvat kafu. Misli se, vada čeljade kako stari, triba sve manje sna. Najedamput se preznijo i sitijo se kako ga sinoć iz varoši zvo na telefon jedan o njegovi. Divanu za njega svašta, ko lipoga, ko ružnoga, a bać Ive već davno izgleda ko kakigod partijcki žandar. Zove ako mu štogoda triba, pita za zdravlje, za familiju, usta mu puna meda. A sinoć bome i nisu, bać Ive izgledalo ko da po njemu  priko telefona pljuje žuč. I ni to bilo prvi put. Ne jedamput i priko telefona i ako bi se digoda trefili, vazdan ga pritisko da unide u njevu partiju. A ni baš tako mlad, tribo bi se sićat da bać Iva iz partije izašo upravo brog taki što o svega posla volju jedino opanjkavat druge, a dobro znadu prid kim triba. I onda se na kraj godine samo falu koliko su radili. Još više brog ni što take samo tapšu po ramena i priko nji zapovidu šta i kako vamo triba radit. A ni se radilo ni malo dobro. Svit jim se ismijavo, jal njeve u selu nikako uparit. Popa ni bijo o njegovi, vodijo nikaku  svoju politiku, ni što cigrali i pivali svoju, a partija, ope, svoju. Dica o partijaša i to o ni na koikakima sitnima položajma, nisu se učljanjivala u društvo o bać Ivini, neg u no drugo. Za njima se učljanjivali i dade i matere, pa se svi zajdno prikazivali na bine u bričesa i tanki opančića. Nisu jim tribali ni šeširi, na glave pometali šajkače. Ni prvi o vi što cigru i pivu u društvu o bać Ivini nisu nikako tili u tu partiju, a ruku na srce, niko ji tamo ni ni zvo. Ko da se bojali o nji. I bome, to odbijalo svit i o jedni i o drugi i o treći. Jedino novi popa, otkako došo, proba nikako pokrpat poderano, al teško to ide, potli svi ni ružni riči iz prošli godina. Istina, dosta svita se ope okrenilo crkve, al i u partije i u društvu ji jako malo ostalo, pa se kanda samo čeka da se vidi ko će zaključat kapiju i bacit ključ po ćupriju. A i puno nji što bili u partije o bać Ivini prišlo u partiju o Nogaštosezasvepita, pa vodu drugaču politiku. Jedni se ističu više, jedni manje, al slušat moru. Ni svako zadrt ko bać Iva, pa samo jednotejedno. Drugače taki štodiru. Minju partije ko nevaljana žena gaće, vazdan idu tamo di mislu da će bit bilijega kruva. Utomu stalo i svanjivat pa se digo i skuvo kafu. Probudila se i njegova i oma mu se dugačko zagledala oči. »Otsinoć si mi nikaki svaj smušit. Vada si ope digod lanijo štogoda što ni tribalo, pa dobijo kaštigu. Tako je to, ka ništa ne možeš prićutit. Bolje da se maneš sokoćala, bićeš mirniji«, veli njegova i srkne malo kafe. »Bome, nisam vi dana ništa trukovo, jedino sam š ljudima divanijo uživo. Vidiš, kanda međ njima bijo i naj što jako volji tužakat, pa oma to prino u varoš nomu Komuvećtriba. Taj oma napiko žandara, ne prvi put, na novu  kaštigu. A ništa nisam slago. Samo reko da ne voljim što su danas u crkve u prvi redova ni što juče zanosili šešire, pa ji ne skidu ni prid oltarom, ni zastalom«, odvrati je bać Iva i kiselo se naškobi. Njegova mu više ništa ni ni pitala.