Arhiv tekstova

Na kraj baš bilo veselo

Došlo se ko dida Pere doma iz berbe. Na koli se vozali u pisme i zafrkancije. Ščim se dovatili dida Perinoga sokaka,  ni tribalo puno ni njušit, cili meriše na ovčji paprikaš. Čoban zgotovijo baš za vrime ka se berači čuli na kapije. Dida Pera se sve kokoši, ko mladi pitlić, pa ostavi otvoritu kapiju, nek svit vidi šta se tu radi. Čeljad se u dvoru poskidala iz šaraglja, a iz kuće se čuje radijon, nadesit na najjače. Žene ošle na bunar oprat ruke, a bać Iva i Marka latili šavolj i iz bureta na koli izgrabili i prisuli u kacu samlito grozdovlje. Ka se više ni moglo grabit, došla i na dva momka što u vinogradu nosili košareve i mlili, pa najerili bure. Naki mladi i jaki vidli koliko još grožđa ostalo u njemu, pa ga na ruka prineli i istresli u kacu. Istom onda i muški oprali ruke, pa dida Pera naredijo da se zauzimlju mista zastalom. Dotle kuvar rasklo paprikaš u zdile, pa ga žene poredale nastal. Zone što ne volju ovčje, skuvalo se u kujne na špojeru guščjega. Oni sili na jedan kraj astala, a za dicu se metnijo astalić, pa se i oni poredali. Tako baš svakomu srce bilo na mistu. Dida Pera se ope prikrstijo i povejo očenaš u zafalu Bogu na lipomu vrimenu i bogate godine. Kanda svi dobro ogladnili, jal možda paprikaš najslađi u berbe, čutilo se i jilo. Taman se nastal iznele gibanice, saskaka kroz otvoritu kapiju unišlo pet Cigana, nosu egedu, begeš i tri tamburice. Dida Pera prvo isklištijo i pito ji otkud oni, al brzo došo k sebe i reko jim nek mu otpivu nu njegovu, znadu već oni koju. Oglasile se tamburice, a naj što svira egedu, mada već zašo u godine, zapivo ko slavuj Aj čija frula... Dida Pera iz stražnjega džepa izvadijo šlajbok i za žice o egede zatako crvenu. Na kraj pisme zaitijo i bocu, svršila na bedemu. Staklo samo ciknilo. Cigani se sitili i šta se znalo svirat bać Ive u mlađi godina. A sviralo se, ni da ni. Marka isprva bijo malo stegnit, al mu se brzo otpuščo glas i srce mu stalo sve jače dutnjat. Na kraj i on otpivo jednu. I suzu pušćo. Misli se, ko zna oćeli se još kadgoda tako iskerit. Godine pritisku. Žencke se razišle, svaka imade doma koikake živadi, pa se to mora naranit i napojit. I Cigani ošli, a muške dida Pera zadržo, veli triba kvečeri iscidit slatko vino i ispresovat no što ostane u otvoritomu buretu.  A već se stalo smrkavat. Taman najlipše za radit. Malo se i popilo, starije jače uvatilo, pa se šavolja latila na dva momka što u vinogradu mlili i košareve nosili. Dida Pera iz kace izbijo vran i udarijo pipu, pa ošo u vojat i namistijo livak na bure u koje će se prvo naljivat slatko vino. Ka na pipu više ni curilo, stali presovat no što u kace ostalo. Nusput se još malo popilo lanjckoga, pa bilo svašta. A dida Peru isto dobro uvatilo, pa veli, do poslidnje je kapi iscidito  istom onda ka se presa okreće oko bać Ive i Marke, a ne oni oko njoje. Pridzoru se malo privatili ladnoga paprikaša. Lipo založili, popili još po jednu i razišli se. Sutradan spavali do podne, a i glave jim ništa bolile. Vada o tolikoga okretanja oko prese.