Arhiv tekstova

Peć stvorita za gibanicu

Bać Iva i njegova se jako obradovali ka jim čak z drugoga kraja svita u goste došo pajtaš iz dičji dana Marka. Lipo ga dočekali, bać Iva skuvo paprikaš o staroga pitla i velikoga papka, vada o još starije krmače. Bać Ivina zamisila rizanaca o sami jaja, a veli zažariće i peć, pa napravit ukiselo gibanicu, jednu struku makom, jednu orasima. I to nako, kako znade da Marka volji, više fila neg tista. Potli ručka se još malo izdivanili i u slast popili par bukarica katarke, pa gost ošo malo prileć. Bać Ivina samo oprala sude i otrisala astal, pa se latila gibanice. Ni tila peć u kujne, pri nikoliko godina jim jedan malo dalji rod sazido na dvoru pravu paorcku peć. Ni bila baš ni mala, komotno se u njoje moglo speć prase o dvajs kila. Bać Iva je ošo zažarit, veli ščim gibanica iskisne, biće ugrijana baš kako triba. Na jednomu frtaljčiću lane metnili kukuruze, pa jesenas obrali ručno. Kukuruzvinu isikli i svozili u dvor. Istina, malo se namučili, ni taj posov više ni za njega ni za njegovu, al eto, znade da njegovi baka i dida u peć oduvik ložili kukuruzvinu. Tako i sad, al kukuruzvine nema puno, pa je čuvu samo za posebne prilike. Vako ložu koikakim granjicem, a toga uvik ima. Ka se kljaštru voćke, bać Iva svake godine vidi da se o kuma Tune natovari puna prikolica toga granja i granjica, pa odnese na Medan. Vada mu ne triba. Sve mu žo, al sramota pitat obili se to moglo istovarit ko njega. Doduše, kum Tuna, otkao avanzovo u politike i priselijo se u varoš, a u kuće priko puta osto njegov stariji i njegovi, više ni dolazijo ni kljaštrit voćke. Ko i ko drugi malo veći političara, našo bi se kogod to mu uradit, al ne za novce, neg će mu digodštogod sredit, a našo bi se i kakigod što imade traktor. I njemu štogoda triba, pa bi sve natovarijo na prikolicu i odno na Medan. Isto tako i ka se peče rakija, jal kuva pekmez, donese lipi drva, najde čoveka jal ženu i zoto. Lako njemu, ka mu se svi trpu. I još mu drago što sve to bude mukte, to oduvik najviše voljijo, ko da odmalena zno da će bit političar. A on i njegova vada pozaboravljali sve što znali u mlađi godina. Doduše, njegove baš nikada ni išo o ruke pekmez, uvik zvala bać Ivinu da je pomogne. Bać Iva se o dičji godina naučijo šporovat. I njegov pokojni dada bijo čuvarno čeljade, nikada ni bacijo ni zarđani šarof. Ni o njegovi voćki se ništa ni bacalo. Ka ji okljaštri, sve granje i granjice on i mater isiču i povežu u male snopove. To se brzo osuši, pa se iskoristi jal za peć, jal za kotlanku, jal za kazan. Tako naučito o nji, pa tako i do dan danas radui bać Iva i njegova. Bome, prišporuje se tako i dosta pravi drva. A ka se loži, ne triba ti ni sikirica. Ka triba, razvežeš snop, pa ložiš koliko triba, a kadgoda u vatru ubaciš i ciloga. Vaj put ni ložijo granjice, neg kukuruzvinu. Veli, ne bi tijo da bude tvrda vatra, o kukuruzvine će bit baš kaka triba za gibanicu. Taman se peć zažarila koliko triba, razgrnijo pepel u stranu, njegova donela i turila tepsiju. I stvarno, gibanica bila rumena ko divojački obraz. A i Marka se probudijo baš na vrime.