Arhiv tekstova

Naćve

Faljnis, čeljadi. Jeto, uranio kad su pivci počeli kukurikat pa nastavio prija posla kafu, andrak je onaj kad sam se i namrsio na nju, al šta ćeš. Sad ko ne pije kafu, za tog vele da je zaostanut. Došla nika nova čudna vrimena. Dok sam se tute muvo, očlo i vrime: unuka se već kreće u škulu, pa traži masku. Bože sveti, šta je s ovim svitom? Ta i maloj dici nametili tu komediju da se pate. Baš sam i bisan. Sve televizije opet viču korona, pa korona, vako pa nako. A moj se Periša niki dan niki pobolio, nije ni čudo po onoj vrućini. Odneli ga kod doktora, al ajak: ne mož se na ličenje ni u bolnicu, vele zbog korone. Ja se niki ode sam u sebi pitam: ne smi čovik ni naglas divanit. Pa, jel se kogod stara koliko će svita stradat zato što doktori ne liče druge bole, a po malim mistima kugod što je naše su i pozatvarali ambulante. Jeto, pogodite zbog čeg. Ta zbog korone, otac je prokarto. A dosta sam mudrovo. Sad iđem lagano pravit kupatilo. Lipim pločice. Ono staro nam se niko ofucalo, pa me ova moja natantala minjat pa minjat. A ja, ajd šta ćeš? Neću da se divani po šoru da sam kaki zaostanut. Al velim vam nako od srca da mi najdraže bilo kadgod kad sam bio dite i već i deranac, pa se kupali subatom. Lipo se u ketrenac propalilo u katlanku, bio koto samo za taj poso, grijali vodu, naćve bile od kopane topole i nalije baćo vode, lipo se iskupamo svi redom i bili zdravi i veseli. A sad nema dana, velim vam, da mi kogod ne zvoni. El kapa slavina u kupatilu, pa kapa u obektu, pa u kujni... Posto sam već niki ezermešter, čeljadi moja, samo štogod opravljam i nikad kraja. Borme baš i žalim za kadgodašnjim starim čestitim vrimenima, pa nek se srdi ko oće. Periša se smije, pa veli: »Jeto, moj Braniša, šta možmo, došla i kod nas demokracija«. Ma koja je ovo demokracija, čeljadi? Kad god upalim televiziju, uvik jedan te isti divani; onda na drugim kanalu njegov drug jal drugarica ne znam već ni ja, samo se ređaje a borme i malo-malo pa štogod i poskupi, porez su baš fajin odrapili. Vidim na televiziji da je bila i nika opet dodila oni veliki nagreda za dan naše varoši. Nek, lipo je to samo. Triba nać ko je najviše zavridio. Nemojte mislit, Bože sačuvaj, da sam ja zloban. Al kontam kako mož dobit kogod u varoši, a da niko skoro nije ni za tog čovika jal ženu ni čuo. No, sve se kod nas mož, pa i dilenje nagrada. Nemamo se mi šta sekirat, ko što niki dan divani Joso: ta od nas niko nikad nit je kadgod dobio nit će dobit. Nas se samo site kad triba platit porez, kad nam triba prodat kaku glupost za skupe novce. Što vele: »Lako je paoru nabit rogove, al ga malkoc teže ubedit da mu dobro stoje«. A baš da je tako. Sad, kako gledim, malo otpuštaje kajase, malo je poskočila cina kuruza, dali koju bogovu za ripicu al nemojte se zdravo radovat. Divani tušta nji da će se manit zemlje i josaga, a onda neće bit papice. Ne mogu svi na državne jasle, fajin su se rasklamale. Doduše, nikad nisu ni bile Bog zna kake, a uvik samo za odabrane. Ajd, zbogom. Suši mi se lipilo...