Arhiv tekstova

Mazalo

Faljnis, čeljadi moja. Jevo ja na kraju još posto niko i mazalo. Kako otkaleg, uvik meni dospije to mazanje. Veli mi snaš Jela da nam salaš sav izodiran kugod dičiji lončić, a ja nikako da se nakanem na taj poso. Te mi fali lipe žute zemlje, te nemam plive, pondak pada kiša. E sad sam borme navalio, prošla i Gospojina a stvarno ima di je već spao kreč, pa salaš izgleda niki na žute bugere. Od sramote pored živog i zdravog čeljadeta... Doduše, plive nigdi nisam našo, a i di bi kad su ovi prijašnji pozatvarali sve mlinove. Moro sam uključit kruparu, pa nakrupit slame. Znate, krupara ima onu jamu kudan se krupi ditelna pa ja lipo napravim navijak i nakrupim dva-tri džaka. Učas, Mande i eto ti »armatura« za blato. Došo mi rođo Joso izdivanit se, pa kad je vidio šta radim a on u smij. Veli da se on tog nikad ne bi sitio. E, čeljadi, nije dosta imat samo šešir, mora bit štogod i ispod. Nije na Braniši glava samo zato da mu kiša ne pada u trbu. Kad smo se razišli, ja nastavio poso. Lipo izuvo bate i fusakle, pa zasuko nogavice, naso zemlje i plive na priliku jedan kvadrat, ispolivo i ajd gazi. Kad sam dobro zakuvo, latio se ja mazanja. Ta iđe, fala bogu, ko malvazija. Začas sam okrpio jame na salašu. Mažem tako i gustiram kako ovi sad majstorišu. Te vaka ciglja, te naka ciglja, a tek blokovi od sviju fela, pa kreč u pravu, pa cemenat, pa nika lipila za ovo, za ono. Naši stari poukopavali stupove, metili daske i žute zemlje u daske i nabili dobro i evo salaša. Još ga moj čukundida pravio, a i sad drži. E, to su vam bili majstori. Ni od čeg opravit štogod, a ne ko sad. Ja tio ziđat niki ketrenac, pa kad mi majstor nabrojio šta sve tribm kupit velim sam sebi: »Ta, moj Braniša, tribaš prodat jutro zemlje za ketrenac, nek on ostane kaki je, od tačaka i opleten prućom a kad dospiješ ti š ga lipo umazat blatom i ukrečit pa će valjat još sto godina«.  Tako i bilo. Tako lipo stoji da mi se čini da će me dotrvat dok sam živ. Mislim da ni ne triba duže. Kadgod se ostavljalo dici, a sad dica i nako sve poruše pa opravljaju na svoju ruku jel pobignu u bili svit, pa njim ne triba ni salaš a kamoli ketrenac. Neg, čeljadi moja, imate l kaki visti od ove nove bole? Ja nikako da dospijem isprigledat visti i novine, a televizija mi štogod štrajkuje. Mora da sam opet ispritisko kaku pucad, pa se sav pobrko. Sad će me ovi moji opet fektovat da ne diram kad ne razumim. Al ne da mi vrag mira, pa ga čačkam i eto... A pravo da vam velim i niki sam se skroz odmorijo i ozdravio kako ga ne gledam. Ta da vam kažem ko čovik: ni se baš imalo ni šta vidit; one kojikake zadruge i parove ne gledam. Nije ta golotinja za starijeg čovika, a i ja ne cujem, barem se paštrim da ne cujem dok ove druge programe ne gledam zbog politiziranja i onog divana »ja, pa ja«. To kod Braniše više ne drži vodu. Meni su se naobećavali i naobećavali. Te ovo ćemo ti, te vako ćemo te, te ne sekiraj se vako ćemo te. A ja i dalje brez posla. Da mi nije to malkoc zemljice ostalo od stricova, tetaka i baće, mogo bi obisit usta na klin. No, jeto, opet ja o politiki. Ajd, zbogom, čeljadi.