Arhiv tekstova

Ne zna se jal prelo jal bal

Dan po dan, unišlo se i u korizmu. Pokladno vrime prošlo, koikaka prela i balovi ostali za nama. A ko ji sve ni pravijo? Na koliko se samo mista moglo čut: »Dobro nam došli na drugo tradicionalno šokačko prelo, jal treće tradicionalno bunjevačko prelo«. Za večeru bi se napravilo jal paprikaša, jal gulaša, jal kompirače, za popit nema šta nema, a svako bi gledo kako dovest što bolju bandu, jal odvuda, jal isprika. A bome, lipo i koštalo, svudam se tako lipo zapelo, ko da ni što pravu prelo nemu na čemu drugomu zaradit, pa velu, ko dojde, nek plati, samo nek nama bude dobro. Ako bi čeljade povelo ženu, pa ako imaš u kuće još kakoga derana i curu, povedeš i nji, taki je red. E, onda zono što ti odadru za taku večeru, mogo bi cilu kuću misec dana ranit i kompiračom i paprikašom i gulašom. O svi ti silni prela, bać Iva bijo samo na jednomu. Koliko čo o više nji dobri, na svima bilo isto ko i notomu, jedino bila malo drugača jila i druge bande. Za jednim dugačkim astalom, nuz naj zid na kojemu kadgoda tribale visit prilike, sidu gosti što idu o prela do prela, digoda i kažu koju, al nigdi ne platu. Plaća samo sirotinja. Potli kako jim bude. Novomu prelu što bijo, bać Ive bilo lipo. Astal nuzid bijo ofanj dugačak, za njim ni ostalo ni jedno prazno misto. Gosti sve veći o većega, a više nji vidi, zastalom sidu u šešira. Vada bi se malo pokazali, znadu da se sve beštreluje i za novine i za televiziju. A vada se i mislu, kaki bi to mogo bit Šokac jal Bunjevac, ako nema šešir. Jedino ne znu da stari Šokci, a viruje i Bunjevci, nikada zastal nisu sidali ni u šešira, ni u šubara. Okupilo se tu i ofanj svita, taman koliko moglo stat u salu. Jedino mu niko ni mogo rastolmačit kakoj to prelo, a ne vidi nikoga ni da prede, ni ekluje, ni štrika. Zoto tako štogoda njegovi zvali bal. Na balu se znalo lipo najist, dobro popit, do zore igrat i pivat. I, što bila veća sala i više svita, bal bijo lipši. Prela se držala u kuća, a najlipša mu bila na ko očeve sestre na salašu. I znalo se, na prelu se radilo. Žene se još izmeđ sebe otecavale koja će imat lipšu mustru za vez jal ekleraj, znalo se malo i zapivat, al nako nuz posov, ko se šta siti. Najviše svete pisme. Jedino, ako bi na prelu bilo više divojaka, tu bi zno nait i gajdaš i nikoliko momaka, pa bi se malo uvatilo i u kolo. Al eto, vrimena se minju, pa se tako minju i adeti. Znade on to, al se sotim ne može pomirit u duše. Dok je živ, za njega će prelo bit prelo, a bal će bit bal. Gleda bać Iva i kako se sad navlaču. Svi u novomu, sve se sjaji, udara oči. Gleda i kako beštelovano i ko Šokaca i ko Bunjevaca nosu se starovircke nošnje, sjajne, izdaleka se vidi napravite o novi materijala. Muški skoro svi u čižama. A ne čudi se, danas je malo dice, a sve se daje na nji. U kuće di se poštivu starovircki adeti, svaka cura i svaki deran ima svoje ruvo i svoje za obut. Ko stari, ako bi se i mogle kupit čižme, nosili ji muški iz nikoliko kolina. A bać Ive, kadgod se projde kroselo, sve više izgleda da kros koju godinu čižme više neće imat ko nosit.