Arhiv tekstova

Čija se slavi?

Štrajkovi prošli, pa poštaši ope stali raznašat sve i sva. Bolje da i nisu, bilo bi manje brige i jida. Bać Iva u poslidnje vrime dobijo kamaru cidulja. I na svima natrukovano, triba platit do kraj godine. Ako ne, biće ezekviranja, a potli, ako štogoda ni kako triba, mož se i žalit. Evo i njegov Božić već prošo, a još uvik gleda kako sve poplaćat i da mu ostane makar koji dinar za kruv. I još se misli, kako će vi sapit, jal triba poplaćat do Nove što je slavi cili svit, jal do ne što je vamo di pribiva, slavi državna crkva. Dabome i država. Vo drugo bi za njega svakako bilo bolje, jal njegove, zono što se išla smrzavat u varoš, u fabriku di se smrzava i grašak i kompiri i koišta drugo, još tamo o Male Gospe, nikako da isplatu te nadnice. Ko zna, možda se i situ otkinit o srca koji cvonjak, pa jim dat makar zotu Novu što slavi državna crkva. Bać Iva se više ni ne čudi što ji niko ne može natirat da nadničarima dadu zaslužito. A i ko će, ka se njevi pouvlačili međ vladare. Vada jim utrunili dobroga radaša, jal možda međ nadničarima držu i dosta njevi, al ne taki što se svaki dan smrzavu, neg naki što dojdu samo dignit nadnice. A nadnice za take lipe i redovne. E, pa zoto, misli se bać Iva, ni nema ezekutora zote što duguju nadničarima. Doduše, vladari kažu da ji ima, al ritko radu. Te vaki svetac, te naki, te državni, te crkvencki jedni, te crkvencki drugi, ti što se udesili na državne jasle, slavu sve redom. Još samo fali da država uvede i svece o vi crnpurasti, što podolazili vragznaotkud. Zoto ti ezekutori ni nemu vrimena it ezekvirat ko ni što digiuju nadničarima. A i najvažnije jim da oni na vrime dobiju svoje nadnice. I to dobre. Pa kako se onda nadničar može radovat koikakima slavljima, a vamo dršćat oće li ti jedni dojt sić letriku, jal će drugi dojt ezekvirat. A i ka je nadničaru i njegovima i najveći svetac, zone što siču letriku i za ezekutore je poslen dan. I još jedno, za sirotinju ezekutora ima koliko triba. Ti što ezekviru ko nji nikada ništa ni ne slavu, radu i petkom i svecom. A kako i ne bi, nuz nadnice dobiju i tala o noga što ezekviru. I kako bi onda Bać Ive srce iskalo it na kakogod slavlje? Bijo samo na Pološnice. Potli još ošo do Svetoga Antuna, zapalijo mu sviću i izmolijo Očenaš. Došo doma, još malo čeko, pa lego. Ni na pečene kobasice mu niko ni naišo. Za Novu ne zna ni šta bi, ni di bi, ni kako bi, ni brog čega bi slavijo. Srce mu ne išče. Njegova u Švapcke, a sam ni nigdi pristo. Za međ mlađe ni, njegovo prošlo. Za međ starije nema volje, oni, ope, samo kuku. I toga mu dosta, svoje trpi, pa ne mora slušat još o tuđega. A priko radijona već obnarodovano, u njeve općine se neće ni držat va Nova što je drži cili svit, bubniće se ofanj novaca za pivanje naskaku zonu Novu što je slavi državna crkva. A pivaće se naj što prvać pivo Nomuštosezasvepita. Pa eto, misli se bać Iva i to niko mora platit, pa makar ni iz naše općine što slavu ka i svaj svit, nikako ni ne slavili. Vima što vladu općinom najvažnije da bude zadovoljan Najštosezasvepita. Ko da baš svako mora slavit Novu.