Arhiv tekstova

Isklapio

Faljnis, čeljadi. Eto tako me nika boli glava, sidim tute u kujni nuz peć i kunjam. Ne možem se ni rasrdit na ovog mog Josu iako me dobro potpačio. Veli on da i zub boli kad je šupalj, al skoro da je i trevio. Cilu bogovetnu noć sam se niki privrćo, klapio... Ne znam koji mi andrak, al jevo šta sam isklapio. Ja vam, čeljadi moja, furtom lipo dotiran, svečano obučen u moje lipo duvansko vinčano odilo. Čista košulja uvik, poša s čvorom kugod fodbolska lopta i furtom se pojavljivam na svim živim televizijama. Samo divanim, kad kogod štogod započme ja mu borme ne dam da dođe do riči već se oma uzjogunim kugod moj zeljov Roko, obrecam se i samo se falim kako sam vridan i radan. Na me izmed svita viče Periša da sam svakaki i nikaki, al ja se ne obrecam i furtom divanim o nikim boljitku a svit ide samo suparne čorbe već godinama. Bog mi svidok, čeljadi, da ja opšte nisam taki. Sve je to samo klapljenje. Ta znate već da ja nikad ni na kakoj skupštini ne sidim naprid već uvik nuz kraj; i u crkvi se ne trpam nikad u prve klupe, a tek se falit ne volim. Tako je kako je, svi smo mi Božija stvorenja a i svi ćemo tamo na jedno misto. Evo, već jedared sam se nakanio, moram ić namirivat, josag ne čeka, a i ova moja se nika narogušila pa veli da će ona morat kandar i čakčire navuć i muški poso radit. Na Josino pitanje ko je kod nas muški, nismo nijedno odvratili. Kako sam se pojavio na ambetušu, počme Roko lajat ko lud i trčat na kapiju. Ajd, i ja krenem za njm bisan. Ta, na kog, očin, laje kugod lucko? Ako je kaki mačak, dobiće opet sankcije. Biće cio dan svezan, mislim ja. Kad sam povirio iza ketrenca, ono dva stara čovika vukare nike taške s artijama i trpaju mi jednu taku artiju u sandučić od pošte. Ja njm velim nako šta to rade, a oni vele: »Pa, raznesivamo koji kake reklamne plokate, znate gospodine mi smo promoteri, radimo za reklamnu agenciju«. Ja gledim i velm sam sebi, vi ste promoteri ko što sam ja gospodin. On skroz sid, polak kose nema na glavi, nije da se sprdam, čeljadi, Bože sačuvaj, taki sam i ja. Al promoter? Pa jel smo stvarno dotleg dotirali da vake dide rade dičiji poso? Koliko se ja sićam, to su radili studentarija i škulci od ovi završni razreda na zanatu jal kakom naukovanju a ne dide. Eto to mi dalo ideju, i ja ću nać taki poso s mojom biciglom i nako kodorgujem po Ivković šoru, selu a i drugim šorovima. Šta me košta podilit i koji papir i zaradit koji dinar? Moj ti se Joso borme niki uozbiljio pa veli da ga primim u tarš, i on će, veli. Eto, i ode je nji dvojca. Dvojca valjdar iđu kad jedan sustane da ovaj drugi zove koga da dođe rad nji. Nastavio sam ja radit po avliji, čeljadi moja, al nikako mi ne iđe iz glave ni šta sam klapio a ni ova dvojca stvarni »promotera« od sedamdest godina, pa se niki mislim da to nisam ja razvijo ovu mladež po bilim svitu mojim klapljenjem? Ha, neću više mozgat, ne vridi. Jevo, opet me boli glava, sve siče. Kad odem kod doktora, baš ću tražit lik od klapljenja. Od dida promotera ne virujem da ima lik. Ajd, zbogom.