Arhiv tekstova

Izokrenili se i vrime i čeljad

Vrime se skroz izokrenilo. Mioljsko lito se ve godine odužilo. Na sokoćalu mož vidit i kako se u velikima varošima nuz Dunov čeljad poskidala i grije se na suncu, malo kuražniji unidu i u vodu. A po regulama, tribali se već davno počet grijat. Eto, vi što ložu i pušćaju jim paru, lipo će ušparat, jal jim se mora plaćat cile godine. Baram ni što plaću. Ni što već godina ne plaću u partije su ko nogaštosezasvepita, pa jim niko ništa ne može. Pa baš i ako ji kogod digod i spomene, gazda ji oma brani, ko kvočka piliće. U selu sve drugače. Drnjak se napuni oma potli zime, pa se podloži ščim zaladi, a ne ka odredu regule. Tako i ve godine. Sisvete samo što nisu, a o podne udaru vrućine ko za Kirbaj. Istina, makar izajutra bude ladnjikavo, baš pristalo zovo doba. Znade bit i magle, do ćoša se ne vidi. Zoto se podnoć i mora podložit jedna vatrica. Drugače se spava. Bać Iva i njegova ne gledu u nebo. Stali ašovit bašću, velu nek se priko zime zemlja lipo izmrzne, lipše će se na proliće uradit. Jedan komat oma i grablju, tu će pometat salat, luk, bili luk i peršin. Istina, svake godine kažu da više neće pravit bašću, svega toga ima po dućana cile godine, al ka dojde jesen, nemu mira, pa ope svega nameću. Nek i manje urodi, nek i ne bude tako lipo za vidit ko no što donesu u dućan, al je zoto i slađe i drugače meriše. Ne žuri jim se, pa se, ščim pravoga prigrije, ostavlju ašova. Bać Iva se lati bicigle, pa u njegovo svagdanje ajkanje. Tako i niki dan. Kako se krenijo, došo već na kraj sela, nikoga ni trefijo. Ko da se sva čeljad posakrivala, jal ji možda i nema. Ščim smoto u drugi sokak, naišo na Ivu, njegovoga pajtu iz škule. Obradovali se obadva, kanda jim falilo divana. Iva uvik bijo promućuran, zno se okrenit kako vitar duše. Dada mu bijo stari Titin partijaš, al pošten, nikada se otoga ni ovajdijo. Dicu otranijo po starovircki, svi izučili zanate i radili, cure se na vrime poudavale. Jedino se Iva do u politiku. Rat samo što ni počo, učljanijo se u nikaku novu partiju, u koju poodlazillo najviše ni što bili š njegovim dadom. Bome, on se ovajdijo. Njegova, ope, stala u nikako sestrincko kolo, potli i u nu partiju što bi kašikama... Za rata Iva izbirnit, a puno nji kaže metnit o partije, za selckoga dadu. Prošli i ti mali ratovi, dite i cura mu stasali. Latili se obadvoj škula, al se latili i politike. Ni u dadinu ni u matrnu partiju nisu tili. Dite se priklonilo njevima, veli tako će lakše otit priko na još veće škule. Sto i divanit kako se divani priko, al bome, taj divan ne razumu ni vi ni ni. Sve pomiša i izokrene. U partije lipo i avanzovo, posto glavni u selu. Cura ošla na drugu stranu, manila se i crkve i cigranja. Brat i sestra se najedamput stali protirivat, misliš iskopaće oči jedno drugomu. Taman se najviše zakrvili, došlo izbiranje. I obadvoj ošli na jednu stranu, nonu što jim skinila dadu. Brog takoga izbiranja obadvoj i metniti međ selcke dade. I tako jim se familija rasula. Zauvik. Eto, misli se bać Iva, kako se izokrenilo vrime, izokrenila se i čeljad.