Arhiv tekstova

Račun

Faljnis, čeljadi moja dobra, lipa i poštena, ko što i sam jesam. Evo, čekam veterinara da iskalami prasice pa dotleg reko ajd da malo naparim noge, niki sam ozebo, izio ga iz ovim vrimenom. Jedan dan triba svisnit od vrućine, a drugi dan kad sam sio na biciglu pravo sam oladnio. Eto, još i kijam ko kako bengavo mače. Kiselim se ja tako kiselim, pa se niki mislim kako je prošlo vokšovanje za ove mesne zajednice, to jest odbore. Kod nas, doduše, bilo dvoje da se mogu izbirat, al divane čeljad na tušta misti je bilo samo jedan za koga se glasa. Šta kast, stalno divanimo o nikoj demokraciji, nikim pravima a kad triba vokšovat onda samo za jednu partiju. Oma sam se sitio oni vrimena kad je bilo samo za jednog i to doživotnog. Ta, dedara mu, da se i opet ovo naše ne pritvori u tako štogod. Morali smo se mi ode u selu i smijat, čeljadi. Te nedilje kad je bilo glasanje, došli putari s mašinama. Bože, latili se kugod pravi: guraju zemlju, kopaju kanale, ta rade ko da je priko nedilje. Sutradan rano ujtru eto nji opet. Veli njim Periša da ima na glavnim putu di je prirasla trava pa stoji voda, a taj njev glavni veli da se pakuju i iđu. Dobili su naredbu da prikinu s poslom. Valjdar ne vole što su ode dobili Rvati. Ta kugod da nije svedno ko će dobit više glasova kad svakako u selu ni jedni ni drugi ni treći neće uradit ništa. Kugod i prošli put: lipo se izvokšovalo, a nama posli pozatvarali Poštu, Mesnu kancelariju i ukinili čovika što kosi po selu, a o kakoj pravljačini ni divana nije bilo. Veli mi Joso niki dan da ga opšte ne čudi što nije svit tio ić na birališta. Ta koga birat? U selu i šorovima ostale samo majke i dide, sva mladež utekla u varoš jal u druge države, neće niko više da sluša jedan te isti divan, a uvik prazan, a kad triba zapet pa radit niko neće. E, kadgod su sama čeljad kosila ledinu prid kućom, spremali sokake i sve što triba da selo bude urizno i lipo, da se svitu sve mili doć. A ne sad kad triba pazit da te ne opeče koprna, da se ne ubodeš na bocu. Ode kod mene u parku boca koliko voliš, od ovog, onog pića. I dica više nisu učena da čuvaju već vućaje na sve strane što ishasniraje, poidu jal popiju. A mi matori onda ajd šta možmo neg iđemo pa skupljamo za njima. Kaže mi Joso da ne zna šta oni sad uče u škuli. Kadgod, borme, ako si bio prandav na sokaku jal nisi skinio šepicu prid starijim i pozdravio, borme si dobio vrući fanaka, a znao je i prut proradit, zavisi kake je učitelj bio volje. Ne znam, čeljadi, al ova naša računica kako vidim nikako nije dobra. Sad ne smiš ovo, ne smiš ono, kazna vaka, kazna naka, porez vaki pa naki. Mislim nako u sebi: bolji bi račun bio, a i spisak kraći, kad bi ovi što to smišljaje napisali šta se smi. Neg, evo oladila mi se voda a gledim i ovaj lavor je kupljen još kod Barzela u gvožđari. To je bilo tamo di je onaj kovač što drži kalapač, od tog doba sto smo plastični istrli, al ovaj se ne da. Jeste da je već odrt i fali kalaja, al nek mi kogod veli da je sad bolje i trajnije. Ajd, čeljadi moja, zbogom. Moram još cigljom ožuljat pete.