Kosa

05.07.2019

Faljnis, čeljadi moja. Ta ne pitajte. Jevo, ja se latio pa se spremam ko da ću radit ris, ugođavam kosu. Sad vam moram ispripovidat kako sam prošo niki dan. Ja kugod kaki pomodar: vidio od ovi mladi kako kose s onom mašinom na leđi. Ono bruji i mašeš s njom, a trava samo leti i leti. E sad će to i Braniša veznit. Nije više ni tako skupo, polovni mož kupit već za koju crvenu med starežom. Hmmm, ta šta da vam divanim, vidila žaba di se konj potkiva pa i ona digla nogu. Tako i ja. Kud me očin i nano na taj trošak i to pogospođavanje? Nije to za unuka jednog risara, dugogodišnjeg Futošovog bandaša. E, vite ja nabavio tu novu mašineriju, pokazo mi čovik kako se to propaljiva, koliko iđe benzina pa olaja, dao mi sve nike kajišove za priko leđa na čim to visi. Kad sam se opravio, borme i ukajišo izgledo sam kugod kaki stari soldat. Veli moj Periša da sam kugod dobri vojnik Švejk iz one pripovitke, al nisam mu odgasijo, nek se i on malo raduje. I taki upojasan krenem vam ja u guvno pokosit oko kamare, oko badnja i okolo šupa. Upalilo to čudovište odjedared, maše Braniša sve se veseli, trava samo otpada kugod kod najjačeg risara. Ja se već zamislio kako bi dobro bilo ić kosit ledine i zarađivat, kad, čeljadi moja, med travurinom se našo jedan dračić. Nije ni bog zna šta, tako napriliku kugod mali prst debo. Al oš andraka, ona mašinerija ošine po njem. Ona najlonska uzica se otkide, ošine mene tačno po članjku od live noge, tako me zapeklo kugod kad me ko dite učitelj ošinio po članjkima prutom kad sam s drugom dicom krao kruške u učiteljskoj bašči. Av jak, ta sve mi suze trgle, a nisam plako otkad mi mater umrla. Kad me malo oduminilo, strgnio ja te amove smene, vućio i tu mašinetinu čak priko u bašču. Neš više, Braniša, nikad se latit novotarija! Nije to za nas, cigurno vam velim. Ta di ste vidili da kogod to još hasnira u Ivković šoru od nas stariji. Nisam je tio ni pokupit. Sin je spremio, pokupio te andramolje i metio u ćošu. Ja jevo sio na moju šemedlu, utuko babicu u zemlju, imam onu madžarsku, ravnu. Jedva sam našo kalapačić, al jevo kujem ja staru dobru didinu kosu. Malo je kandar više odlučena, al pak. Ja sam dosta dugačak pa se barem ne moram sagnit toliko. Ima joj sto lita cigurno, al se ne da nikakoj novotariji. Samo još da sam malo mlađi pa da možem kugod kadgod zamanit, trko bi se još i sad s ovim trimerima kako li ji zovu. Neg, jel se vi, čeljadi moja, spremate u naš lipi Tavankut? U nedlju je proštenje, a tamo bude borme veliko. Samo, ja sam kadgod više volio kad se održavalo oko crkve, nikako mi bilo svečanije. Pa valjdar je red da je kod crkve kad je to svetac. I kod nas su kadgod tili odnet proštenje iz Ivković šora u selo, al svit borme nije dao. E, jeto, čeljadi, lipo sam je prikovo. Sad još samo da izvučem žicu i kosa je kugod nova. Za nevolju mož se obrijat čovik s njom. Eh, šta ti je stara teknika. Plakaćemo mi za starinom, pazite šta Braniša veli. Ajd, zbogom do drukput.