Arhiv tekstova
Nasilje nad hrvatskim stanovništvom Vojvodine, 1995. godina
Nakon akcije Hrvatske vojske »Bljesak« početkom maja 1995. godine, a zatim i akcije »Oluja« u avgustu 1995. godine, u Srbiju je došao veći broj srpskih izbeglica iz Hrvatske, sa područja Zapadne Slavonije i teritorije takozvane Republike Srpske Krajine. Veliki broj njih je došao u Vojvodinu, što je ponovo dovelo do međuetničkih tenzija.
Tokom 1995. godine ponovo je došlo do prisilnog iseljavanja i isterivanja hrvatskog stanovništva iz kuća od strane militantnog dela Srba izbeglih iz Hrvatske, koji su uglavnom bili naoružani i uniformisani, uz podršku lokalnog stanovništva bliskog SRS. Građani srpske nacionalnosti, koji su stali u zaštitu komšija, i sami su bili izloženi napadima. Iako je na većinu incidenata policija reagovala brže i adekvatnije nego prethodnih godina, od maja do oktobra 1995. godine iz Srbije se iselilo još oko 5.000 građana hrvatske nacionalnosti.
Opština Ruma, 1995. godina
U avgustu 1995. godine srpske izbeglice iz Hrvatske ulazile su u kuće Hrvata u Rumi i isterivali vlasnike uz pretnje i postavljanje ultimatuma za iseljenje u roku od 48 sati. Između 10. i 12. avgusta, što je period najvećeg talasa dolaska izbeglica sa prostora tzv. RSK nakon operacije »Oluja«, skoro sve kuće Hrvata na Bregu u Rumi bile su meta napada, neke i više puta. Prema svedočenju meštana Brega hrvatske nacionalnosti, izbeglice je na njih upućivao vlasnik kafane »Brlog« u kojoj su se okupljali članovi i simpatizeri lokalnog odbora SRS.
Jedna meštanka Brega hrvatske nacionalnosti je u razgovoru sa istraživačima FHP-a opisala događaj iz avgusta 1995. godine: »Desetog avgusta je naišla gomila. Pitali su za hrvatske kuće. Mi, žene koje smo stajale na ulici pobegle smo u kuće i zaključale ulazne kapije. Tada je nastalo lupanje po vratima. Vikali su ’ustaše’. Toliko su lupali da sam morala da izađem i pokušam da se dogovorimo. Žene su nasrnule na mene, govoreći da su one izašle iz Knina bez ičega i da ću tako morati i ja. Moj sin je otišao po policiju i oni su ih oterali. Ponovo su dolazili, posle policijske racije. Ali sada nastupaju ljubazno, pitaju za razmenu. Ne spavamo, nego dežuramo.«
U Rumi je zebeležen i slučaj da su novopridošle izbeglice iz kuće izbacile srpske izbeglice iz Pakraca koje je ranijih godina primila jedna hrvatska porodica. »Na Bregu imamo još jednu kuću u koju smo ranije primili jednu srpsku izbegličku porodicu iz Pakraca. Njih su tog 12. avgusta isterali Kninjani. Pokušavala sam telefonom da razgovaram sa njima, da ih sprečim u tome, ali nije vredelo. Pozvala sam policiju. Milicija ih je isterala i mi smo vratili ljude iz Pakraca. U noći između 11. i 12. avgusta došla je policija i terala ove ljude napolje. Jedva smo ih ubedili da ih ostave na miru, da smo ih dobrovoljno primili.«
Na događaje u Rumi reagovao je i Branislav Devrnja, tada načelnik Sremskog upravnog okruga. On je osudio nasilje i najavio da će nadležni državni organi reagovati. MUP u Rumi je reagovao tako što su iseljavali izbeglice iz zauzetih kuća i vraćali u njih vlasnike Hrvate.
Opština Stara Pazova, 1995. godina
Počevši od 7. avgusta 1995. godine srpske izbeglice iz Krajine masovno su dolazile u selo Golubince blizu Stare Pazove. Najpre su Hrvatima nudili u zamenu svoje kuće u Krajini. Međutim, nakon što je lokalno hrvatsko stanovništvo odbilo zamenu, usledile su pretnje da će biti ubijeni ako ne napuste kuće. Prema proceni meštana, bilo je oko 30 nasilnih upada u hrvatske kuće.
Oko 19 časova, 11. avgusta 1995. godine u Golubince je stigla specijalna jedinica savezne policije i uspostavila red. Sve nasilno useljene izbeglice izbačene su iz kuća meštana. Opštinska vlast Stare Pazove se nije bavila inspiratorima nasilnih ulazaka u kuće Hrvata u Golubincima, iako su meštani Golubinaca ukazivali da su to bili članovi SRS, SPS i Srpske narodne obnove (SNO).
Zbog novog talasa pritisaka, veliki broj Hrvata u selu je pristao na razmenu imovine.
U Novim Banovcima je do 15. avgusta 1995. godine prijavljeno 1.377 Srba izbeglih iz Hrvatske nakon akcije »Oluja«. Izbeglice su smeštene po kućama u selu. Većinu izbeglica u Novim Banovcima primili su upravo Hrvati, da bi se time zaštitili.
Jedna veća grupa izbeglica, od kojih su neki bili u uniformama, došla je 10. avgusta u Nove Banovce. Ova grupa je uz podršku meštana, članova SRS, pokušala da izbaci nekoliko Hrvata iz njihovih kuća i nasilno se useli. Većina tih incidenata dogodila se u Vojvođanskoj ulici u delu Novih Banovaca koje se zove Džervin. Policija je veoma brzo reagovala i uspostavila red, međutim nije se bavila odgovornošću članova SRS za organizovanje i podršku nasilnim aktima.
Na većem broju kuća u naselju ispisani su grafiti koji su sugerisali da su vlasnici već primili srpske izbeglice ili sa njima razmenili imovinu: »zauzeto Knin«, »useljene izbeglice«, »Vranješ zauzeto«, »Ivetić Grahovo«, »Radojčić«.
Opština Šid, 1995. godina
U šidsko selo Kukujevci 8. avgusta 1995. godine došli su uniformisani i naoružani muškarci i na kućama u ulici Stjepana Radića počeli da razbijaju ulazna vrata i prozore. Pretili su meštanima batinama i prisiljavali ih da se isele. Veća grupa hrvatskih meštana krenula je u pravcu železničke stanice, kako bi se sklonila od pretnji i napada.
Ubrzo je u selo došla specijalna jedinica MUP-a Srbije, koja je iz kuća iselila napadače i u njih vratila vlasnike. Međutim, odmah po odlasku specijalne jedinice MUP-a iz Kukujevaca, nastavljeni su upadi naoružanih ljudi u kuće Hrvata.
Tokom nasilja u avgustu 1995. godine došlo je i do ubistva jednog Hrvata u Kukujevcima. U porodičnoj kući u selu ubijen je Živko Litrić.
Predsednik Mesne zajednice Kukujevci Đuro Svorcan je negirao prisilno iseljavanje Hrvata uprkos ubistvu Litrića i brojnim drugim incidentima. Međutim, nasilje u avgustu 1995. godine dovelo je do masovnijeg odlaska Hrvata iz Kukujevaca, ali i susednog sela Gibarac, uprkos brzoj reakciji policije koja je pokušala da uspostavi red. Ova dva sela su gotovo u potpunosti ostala bez hrvatskog stanovništva u periodu između 1991. i 1995. godine.
Fond za humanitarno pravo (FHP)
