Arhiv tekstova

Ne gledu a sve znadu

Bać Iva se još prvać manijo i novina, ko i pri nikoliko godina televizije. Muka mu već i čitat, nigdi više ni ni natrukovano štogoda kako triba. Svejedno ti, kojegod uzmeš u šake, sve isto, ko da jim i gazda isti. Po novina fale o brundatoga i njegovi, ispadamo najbolji na svitu. A i ti što trukuju mogli bi se malo prošpacirat i sokakom, a ne samo sidit i čekat da jim drugi kažu šta triba natrukovat. Jedini špacir jim otit do koferencije di će divanit jal brundati, jal kogod o njegovi, pa jim pitat no što jim unaprid rekli da pitu. To bi bijo njev posov, dalje ne moru štodirat šta će, sve jim kažu drugi. A ne vidu da na pedes meteri o nji, samo na druge strane sokaka, nikako starije čeljade riva po nomu što drugi pobacali, traži jal ima štogoda što bi se još moglo pojist. Ne vidi ni malo dalje otoga da žandari sustavili jedno čeljade na bicigle i cilo prigledu, ko da će digoda podmistit bombu. I ka su ga isprigledali, napisali mu i nikaku cidulju za platit što po njevomu ni bijo kako triba. A vamo koiko gazi čeljad na kaldrumu i to tamo di je obiližito da se ide pišice, pa ga ni ne pogledu. Vada ne smiju, ka se dada otoga zavuko brundatomu po skute. Na druge pole novina natrukovano i beštelovano o ni što ji puno svita gleda dannoć na privatni televizija. Beštelovane i pivaljke i nikaki ćelavi, pa glavati, jal bradati, a ka ji bać Iva pogleda, misli se baš ji ne bi ni pušćo u dvor ako Taksa ni odvezan. Vidi, trukuju po malo i o ni što se fodbaluju, al najviše ako su švaleri o kake pivaljke, jal o kake, kako to danas lipo kažu, starlete. A svi znadu kako se prija zvale ne koje no što poštene cure ni ne radu, radu za novce, jal za kake malo skuplje darove. Sve to priko svake mire sramocko, pa stariji jedni o drugi požmavu, velu to ni ne gledu, jedino ka pribacivu sa jedne štacije na drugu. A ščim štogoda spomeneš, oma sve znadu, do poslidnje sitnice. I ko se skim poskrnđo i ko koga zajašijo. I naviju. I ka dojdu cidulje, jako se čudu što za telefon moru puno platit. Mladi drugači. Ništa se ne brecu, gledu oni to sramocko i sa dadama i materama, pa se zajdno i šalu i divanu šta bi i kako bi tribali ni koje gledu. A koliko bać Iva znade, već i u škulama, međ sobom se ne samo pripovidu, neg i cigru toga što vidu na televizije. I puno curica snota da ka narastu i one budu na televizije ko ve što ji danas gledu, pa se već u jedanajsdvanajs godina počmu tako mackat i navlačit, a dosta nji već u trinajsčetrnajs znade i šta je muško. A nisu bolji ni muški. I oni se zablendali u ve što ji vidu noti televizija, al i u ne što po cilomu svitu pratu ne što se fodbaluju i svud pravu koikakoga cirkusa. Ako bi ji pitali šta bi voljili bit ka budu veliki, ne bi se baš otimali za želju da budu učitelji, doktori... najviše bi voljili bit lipi i bogati ko vi ćelavi i glavati što na se meću vragznakoliko zlata. Vada ji nema ko naučit drugače. Zoto se bać Iva drži jedino sokoćala. Tamo se baram obnaroduje puno toga što zaobilazu i novine i televizija.