Arhiv tekstova

Politika ne maši ni svece

Bać Iva već davno ne gleda televiziju, al zoto ima to vražje sokoćalo, pa uvik znade i no što se na televizije ni ne obnaroduje. Poslidnji par nedilja se svaj uzvrtošijo, pa samo čeka subote uveče. Pundrav ga čačka, pa ka dočeka, natofrči se prid sokoćalo i čeka da se obnaroduje no što čeka. Pririči se i š njegovom, al oči sa sokoćala ne skida. Ako se to što čeka ne obnaroduje u subotu uveče, obnaroduje se u nedilju ranom zorom. Tako bilo i za kokošji badnjak. U subotu uveče ni dočeko što čeko, pa u nedilju ujtru uranijo još pri zornica i za sokoćalo. Prvo izgledo šta ima novoga, pa sto čitat kako sinoć bilo u glavne varoši. Kažu, na korze bilo trisčetrdes iljada čeljadi. I kažu da će se korzirat dok ne poskidu ve što po njevomu ne vladu kako triba. I kanda to vladarma baš i ne ide u račun, jal svake subote korza sve punija. Vada se i oni boju da se jedamput samo ne pripuni, pa bi tude moglo bit svakakoga vraga. Bać Iva se samo blaženo naškobijo, pa ošo skuvat kafu, vidi da se njegova polako budi. Potpalijo i špojer u kujne, veli da je ne bude ladno ka se digne. Popili kafu, malo se izdivanili o njevi cura i sporazumili se šta će taj dan radit. On ošo natrag namirit Belu i živinu, drugu marvu više ni držo. Ni bilo računa, a i puno je posla oko štale, ni više ni bijo zoto. Njegova dotle pristavila i otpravila lučenje, a ka on došo natrag u kujnu, nastalu već bijo i fruštuk. Juče skuvala gra za papulu, pa ostavila tu čorbu i jutros samo prokuvala kruva u njoje. Još nisu ni usta otrisali, Taksa, ne baš tako bisno, javlja da niko ide. Obradovo se ka na vrati vidijo Mirka iz varoši. Dobar deran, krupno ti gleda oči dok se  divanite i ko da se uvik blaženo škobi. A vazdan i svakomu volji skresat istinu, kolikogod mu to koštalo. Taki danas baš i nisu za politiku, misli se bać Iva, a Mirko probo u više partija. I ka vidijo da se svud radi ko i ko drugi, manijo ji se. Danas je sam svoj. Ne zna zašto, al bać Iva se smislijo na kuma Tunu. Eto, misli se, naše čeljade, pa ope u politike uspijo i popo se baš visoko. Al ni on ko Mirko. U partije bi vazdan davo zapravo većima, a solijo pamet manjima. Jedino bi više put zno otvorit dušu ka dojde ko bać Ive i njegove i istrese pešes polučaka. »Moro sam vam se dojt javit, sinoć sam bijo u glavne varoši na korze, pa sad idem natrag. Nusput ste mi, a znam da voljite vako štogoda čut iz prve ruke. Na korze nas bilo, ne mož ni pribrojit, a priko televizije i državni novina obnarodovali jedva nikoliko iljada«, veli Mirko i srkne malo kafe što bać Ivina skuvala. Uto se i Taksa ope oglasijo, al vaj put bisno, drot bi prigrizo. Na vrata banijo kum Tuna i samo se zablendo u Mirka, ko tele u šarena vrata. Ni dobro jutro, ni faljnisus. »Kume, dojću ja potli«, veli ka se preznijo. Brez riči se okrenijo i ošo. Ne poznaje Mirka, al čo za njega. I već ositi da ne bi bijo kadar odvratit ako se vaj stane raspravljat štogoda o politike. Mirko još malo divanijo o korze, pa ošo i on. Bać Iva za njim zarezijo vraca, veli zotaj dan mu više niko ni ne triba.