Obor

28.12.2018

Faljnis, čeljadi moja. Jevo već jedared da i ja uđem u vruće. Cio dan sam napolju, a napolju tako lipo da čovik ni kera ne bi istiro. No, nema se šta bunit. Pa valjdar je zima, majkuša mu njegovog! Ne mož se sad ić kupat na do, zna se kad je od tog vrime. A kažte vi meni kad je već zima, al zašto baš ondak navre na sirotog čovika nevolja e to mi niko nemož rasvitlit pa nek je kaki pismen. Eto, baš kod mene. Opravio sam lipo svinjak kako Bog zapovida; nakupovo sam klinaca ni sam ne znam koliko, nove dračove daske, ta sve da budne po poslidnjoj modi, oziđo, isflasteriso i svinjak i obor... ma, samo taki svinjak. Periša me zafrkavo da je šteta što sam se manio politike. Mogo sam zvat koga od ovi viđeniji da prisiče pankljiku, al on se samo sprdo. Ne bi ja zvao, taman posla. Da mi još ociče od prsta jal, ne daj, Bože, urekne josag. I di sam stao... Eto, jedna krmačetina baš u tom novim svinjaku lipo potpači nos i zbaci vrata pa zbaci, ondak se izladi pa se dere da joj zima. Av, po sto puti na dan moram ić čak u onu avliju po ovoj ladnoći. I ja lipo rišio to opravit. Kalapač u šake i našo dobrog debelog drota, pa svezo šarke za čepove, i to i doljnju i gornju. A namoto fajin. Nema šanse sad ni odmrsit, a kamoli svuć, sve uz budni nadzor mog dobrog Periše. Al sve se mislim da se on ni časka ne bi mrznio ode sa mnom kad ne mora već je vidio da je meni ostalo fajin zamedljane od Materica, pa ko veli da ne propadne a i da se ne patim ja sam s njom, jel za Oce je red da se pripravi druga. Huncucki konta moj dobri pajdaš. Doduše, i kad triba pomoć, š njim nikad nije bilo nevolje jal molenja. On i sam vidi kad se mučim i jevo ga u pomoć. Mi ode u Ivković šoru još ne gledamo na svaki dinar i svaki sat, ne obračunavamo jedno drugom ko ča Nikin fiškal već se i dalje držimo onog starog adeta ostalog od didova da se čoviku triba pomoć a da se on oma mora uvatit za buđelar. A dobrota se ne mož platit, nju samo Bog plaća. Taman provrla voda kad evo i mog rođe Jose priko ledine. Po njegovom starom običaju štogod mrguda, ko će ga znat kome, al ne staje. »Faljnis, rođo moj. Jel ti opet kogod stao na pertlu od opanaka?«, velim ja a Periša se smije i čudi di sam vidio opanke na pertle. »Jeste da, samo se ti smij, derane, al kad sutra ti odeš na poštu i ti ćeš covat i mrgudat.« Na pitanje šta se snuždio ko pivac prid Božić veli nam da je bio u varoši platit struju i druge andramolje, pa kad on bliže a ono tri reda u pošti a šest isprid pošte. Sve ovi što u slobodno vrime, a imadu ga furtom furt, skupljaju kojikaki otpad i staro gvožđe, a debelo dobivaju novaca od države. I ja sam se niki zamislio, pa ko velim zašto ne bi oni te njeve novce digod dobivali na drugim mistu a ne da se guraju s nama što moramo žurit radit, jal starim i bolesnim penzionerima što su svoje novce i zaradili. Hm, nisam pametan, čeljadi moja. Meni ne da niko ništa koliko znam, a borme uzimaju fajin. Iđem još malo s ovom dvojcom nazlabat, a vama srićni sveci i da nam drugo lito budne bolje neg ovo. Al čisto sumnjam. Zbogom.