Arhiv tekstova

SlikovanjeNajstarije obiteljske slike (fotografije) su ovikovičile kako su kadgod izgledale snaše i

Najstarije obiteljske slike (fotografije) su ovikovičile kako su kadgod izgledale snaše i đuvegije prid vinčanje. Slikari (fotografi) su ji počeli slikat bliže kraju XIX. vika, po njima je iz tog vrimena sačuvan i ondašnji adet kad se divojka, obučena ko snaša, slikovala s braćom i sestrama, katkad zajedno cila obitelj. Te slike su »oproštajne«, jel je onda divojka u za nju najlipčem danu zauvik napuštila obitelj, rastala se sa sridinom i životom u kojem je odrasla.
    Danas je iz tog vrimena malo sačuvani slika i zato se otom adetu i načinu odivanja ne mož tušta pripovidat. Od početka XX. vika počeli su se množit, bavit se novim zanatom, slikari koji su ovikovičavali snašu ne samo s đuvegijom već i s obiteljom, drugaricama i rodbinom. Već posli Prvog svitskog rata u modu je ušlo slikovanje, pa tako već od dvadeseti godina prošlog vika takoreć i nije bilo vinčanja, a da mladenci nisu išli na slikovanje, da njim zauvik ostane uspomina s najbližima iz obitelji, s rodbinom, katkad i s drugaricama.
STAROVINSKA MODA: Na vinačanju su se svi okupili, bili su svečano obučeni, pa su s časkom obavili i taj adet. Nuz to, kako je napridovo razvoj slikanja, kad su izumili mali ručni fotoaparat s rotofilmom, slike su bile sve bolje i jeptinije, pa se i rad tog čeljad nisu ustezala od slikovanja.
    Te stare slike su sačuvale i ondašnji izgled naši stari, pa po njima možmo pratit modu oblačenja i da se uvirimo kako su se kadgod naše majke oblačile u vinčano ruvo, al i druga čeljad koji su bili u časti kako su se skupili za tu priliku: bresprikorno obučeni, dotirani da njim se na izgledu nema šta zabavit. Te slike pripovidaju i o novoj modi koju je donelo posliratno vrime, počeli su se oblačit sve opuštenije, a na narodnu nošnju je sve više uticala nova građanska moda, polagano su se snaše počele oblačit u čisto bilo ruvo, umisto dotadašnje narodne nošnje.
    Svatovi su važan i obiteljski radosan događaj, a da bi ga što svečanije obavili i što dulje pamtili, roditelji zovu da svatkuje rodbina i prve komšije. Za tu priliku se tribalo podesno obuć. Muškarcima je bilo lako, njevo je odilo prostije i jeptinije, a većina su imali čizme koje su oblačili godišnje samo na godovima, il u kakoj ritkoj svečanoj priliki, a za zimu su oblačili kratke kapute, najčešće sa striganom (krzno astrahan) oko vrata i striganskom šubarom. Žensko ruvo je oduvik skuplje, a oblačili su se kome je kako doticalo. Tako su imućnije kadgod oblačile svilu, divojke liti šlngovano ruvo, a najviše nji ruvo od drugi materijala, ko na priliku: sukno, pliš, liti kašmir, brokat, il već prema datoj priliki, kako je vrime napolju, jel će noć provest pod šatrom, a katkad su jesenske noći ladne, pa su se onda za taku priliku i oblačili.

DOTIRIVANJE ZA SVATOVE: Za svatove su obaško dotiravali kola i konje. Kum se nastaro da za snašu i đuvegiju ima što svečanija i dotiranija kola: karuce, haptike, il fijaker, a staralo se i da konji po mogućnosti budu paradeši, konji što sličniji jedan drugom, jednaki po boji dlake, po veličini, da imaju jednako dugačke korake, da se lipo drže u dekanju. Nipošto nije mogo bit uparen recimo mrk i riđ, il kulaš i vranac itd. Obično su se nastarakli da to budu mrkovi, riđi, kake su najviše odranjivali naši salašari. Našim starima u ovom kraju su bili najpodesniji konji rase njonjus (nonius) i f (h) urin (furioso), bili su »laki«, podesni za kasanje, lipog izgleda, iako za njima nisu zaostajali ni konji rase gidranj (gidran), al su nji izbigavali rad čudne ćudi.
    Mladence su morali vuć najlipči konji, jel se u svatovima nisu dičili samo snašom, manje đuvegijom, već i konjima i kolima na kojima će donet snašu, a za tu priliku je moro bit izgledan i kočijaš koji dobro pozna i zna dično dekat svoje paradeše. Gledači su se u sve to razumili i ako su se čemu zabavili, o tom će više pripovidat, al će i falit sve ono šta je bilo lipo.
    Ako kum nije imo paradeše, bilo je i takog, onda se nastaro da nađe koga u rodbini, il u najgorem slučaju da pogodi čije paradeše.          g