Arhiv tekstova

Za­bi­lježeno u Bođani­ma

n Jedne subote, teta Manda Filipović zaklala kokošku da ima za nediljni ručak. Kako nož baš nije bijo oštar, vikne svom čoviku Ivanu zvanom Kića, da ga malo privuče na gladalicu. Ošo čika Ivan s nožem do bunara i okrenijo leđa teta Mandi. Ondak, ko da oštri, počo privlačit nož priko prsta. Posli kraćeg vrimena vrati ženi nož da isiče kokošku. Ona počela da siče, pa će svom čoviku:
»Vidiš Ivane, čim si ga naoštrijo oma bolje siče!«
Čika Kiću spopadne smi, da si moro uvatit za trbuh.

n Vrativši se s posla, čika Stipan Skenderov, ne nađe ženu Anicu kod kuće, već cedulju koju mu je natrukovala i ostavila na astalu. Nađe ručak u rerni, najide se i uputi na obližnju Provalu. Iz cedulje je razumio, da je snaša Anica tamo ošla s jednom prijateljicom na kupanje. Došavši kod svoje žene, kaže joj da je došo da ruča. Snaša Anica će njemu važno:
»Ju, Stipane, pa ja sam tebi na cedulju natrukovala da ti je ručak u rerni!«
Čika Stipan se slatko nasmije, i pruži joj cedulju da pročita, Snaša Anica naglas pročita:
»Stipane, ja sam u rerni, a ručak ti je na Provali.«
Posli toga, svi troje udariše u smi.

n Dida Mija Sotinac volo malko više popit. Njegova žena Jula uvik mu branila da pije. Jedared on uzimo sino da narani konje, i našo u kamari koršov od 5 litara rakije, koji je baka Jula sakrila. Obradovan, dida Mija za nikolko dana popijo svu rakiju. Kad je popijo, nalio vode u njega i razbijo ga vilama. Ondak pozove ženu Julu, pa će bisno:
»Jel Julo, jes ti ode ostavila koršov, koji sam neotice razbio?«
»Jesam Mijo, a bolje da sam ti dala da poločeš!«, zakuka baka Jula.
»E, ženo, da nisi sakrivala, koršov bi bijo čitav, a vako imamo samo štete«, zavajka kobajagi dida Mija.

Pribilježio: Josip Dumendžić-Meštar